Zašto je zdrava ishrana važna za naš organizam i dobrobit?

Pravilna tj Zdrava ishrana nam pomaže da održimo nivo energije, štiti nas od mnogih starosnih bolesti, održava našu telesnu težinu, reguliše apetit, povećava naš mentalni fokus, eliminiše lenjost i održava naš mladalački izgled.

Treba imati u vidu da su hrana i voda veoma važni za naše zdravlje. Potrebno je održavati dijetetsku rutinu koja vas i vašu porodicu održava zdravim i postaje vaš način života, što vam daje sve što vam je potrebno za kvalitet života i blagostanja.

Za optimalno zdravlje, nauka podržava ishranu biljaka kao što su mediteranska i mediteranska ishrana, kao i keto dijete i dijete u kojima propuštamo međuobrok.

Ovaj način svesne ishrane zaista nas snabdeva hranljivim materijama koje su našem telu potrebne za održavanje mozga, mišića, kostiju, nerava, kože, krvnog pritiska i zdravog imunološkog sistema. Pomaže u zaštiti od bolesti kao što su bolesti srca, rak, dijabetes, moždani udar, osteoporoza, gojaznost i neuhranjenost.

I ne samo to, uz pravu hranu i čistu vodu, održavamo mladost, produžavamo životni vijek, tijelo dobiva više energije i koža dobiva poseban sjaj. Sve to nam donosi taj predivan unutrašnji osećaj zadovoljstva i ljubavi prema sebi i svom telu.

Takođe postoje obećavajući dokazi da post ili oslobađanje intermedijarnog obroka u velikoj meri pomaže našem telu da produži život, reguliše telesnu težinu i balansira hormone, čisti i popravlja ćelijski balast.

Prilikom posta, ćelije u telu pokreću ćelijski proces “odlaganja otpada” koji se naziva autofagija. To znači odvraćanje i metabolizam disfunkcionalnih proteina, koji se akumuliraju poput balasta tokom vremena u ćelijama. Autofagija može pružiti zaštitu od nekoliko bolesti, uključujući rak i neurodegenerativne bolesti kao što je Alzheimerova bolest.

Oksidativni stres i upala u organizmu se smanjuju. Takođe može biti veoma koristan za zdravlje srca.
Post može smanjiti insulinsku rezistenciju i sniziti nivo šećera u krvi.

Zdrava ishrana i Prerađena Hrana

u današnjem svijetu postoji velika proizvodnja prerađene hrane koja sadrzi mnoge nezdrave aditive kao sto su nezdrave masti , previse sečera i previse soli . Visoko prerađena hrana je energetski gusta i nutritivno siromašna, tj. ima nizak sadržaj hranljivih materija korisnih za zdravlje kao što su minerali, vitamini i dijetalna vlakna. Sadrži mnoge aditive i konzervanse.

Ovo je posebno tipično za razna zaslađena pića, grickalice i slatkiše, koji se brzo previše unose, posebno ako ih uyimamo u okruženju u kojem smo manje pažljivi prema količini unesene hrane. (ispred TV-a, na poslu, dok vozite). Nemaju nasibilnu vrijednost, pa smo nakon jedenja takve hrane opet brzo gladni, a zbog svog sastava stavljamo težak pritisak na metabolizam nepotrebnim hranjivim tvarima.

Masnoće, ulja, šećer, škrob, proteini, modifikovane supstance (hidrogenizovane masti, modifikovani skrob) ili supstance sintetizovane u laboratoriji iz različitih organskih supstrata i drugih organskih izvora (pojačivači ukusa, sredstva za bojenje, drugi aditivi).

Primjeri: bezalkoholna pića, slatke i slane upakovane grickalice, sladoled, čokolada, keksi, konditorski proizvodi, kruh i pekarska roba s aditivima za energetske ploče, voćni jogurti, hot dog i drugi prerađeni mesni proizvodi, juhe iz vrećice, margarin i namazi, žitarice za doručak, gotova jela (smrznuta pizza, hamburgeri, riblji štapići, …), zamjene i dodaci ishrani (npr. Prerađena hrana može imati značajan uticaj na ljudsko zdravlje, moramo biti svesni i da je 80% našeg imunološkog sistema u našim crevima i stoga takva ishrana u velikoj meri uništava naše zdravlje i snagu našeg imunološkog sistema, što je ujedno i naša odbrana od svih virusa i bakterija i drugih bolesti.

hidratacija zdrava ishrana — **hidratacija i zdrava ishrana**

Zato obratimo pažnju na našu trenutnu rutinu i izbor hranljivih materija koje služe kao energija i gorivo za naše zdravlje i blagostanje.

Važno je jesti različito voće, povrće, žitarice, orašaste plodove, proteinsku hranu i piti čistu vodu, čajeve. I sam jako volim divlju prehranu, bilje i, općenito, živu energiju koja naše tijelo i duh ispunjava živopisnom i visokom energijom i visokim vibracijama.

Tačan sastav raznovrsne, uravnotežene i zdrave ishrane variraće u zavisnosti od individualnih karakteristika, na primer, u zavisnosti od starosti, pola, načina života i nivoa fizičke aktivnosti. Kulturni kontekst, lokalno dostupna hrana i običaji hrane. Međutim, osnovni principi zdrave ishrane ostaju isti i sve važniji u današnje vreme.

Možemo početi sa mnogim prehrambenim opcijama koje su trenutno dostupne.

Kao što sam ranije pomenuo, mediteranski mod, mediteranski način, keto dijeta,

Iako većina namirnica u biljnoj ishrani nudi značajne zdravstvene koristi, neke se ističu. Ova “super hrana” je paket hranljivih materija koje se takođe mogu nazvati živom hranom. Ljudi treba da se trude da jedu neke od ovih zdravih namirnica svaki dan ili što je češće moguće. Oni će uključivati sljedeće:

Jagode, borovnice i druge bobice imaju visoku vrijednost u vlaknima, prirodno slatke bobice imaju puno antioksidanata koji regeneriraju naše ćelije i daju nam hranjive tvari koje se bore protiv bolesti. Važan je i ostatak voća, ananas, koji ima svojstva čišćenja i detoksikacije koja promovišu varenje, posebno nakon velikih i bogatih proteina, sadrži vredan bromelain, koji omogućava razgradnju proteina.

Masna plava riba može biti dobar izvor proteina i omega-3 masnih kiselina koje pomažu u sprečavanju srčanih bolesti. Oni sa najvećim sadržajem omega-3 masnih kiselina su losos, skuša, pastrmka, sardine i sardine.

Tamno zeleno lisnato povrće dobar je izvor vitamina A, vitamina C i kalcijuma, kao i više fitohemikalija (hemikalija koje koriste biljke) i hlorofila, koji snabdevaju ćelije kiseonikom

orašasti plodovi, sjemenke i sušeno voće poput orašastih plodova, orašastih plodova i brazilskih orašastih plodova, badema, kikirikija, koji nisu baš orasi, makadamije. Ima mnogo toga što ćemo izabrati, to je u potpunosti naša odluka.

Oni su dobri biljni izvori proteina, koji sadrže omega 3, odličan su izvor magnezijuma koji deluje protiv umora.
mononezasićene masti, koje mogu biti faktor u smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Masti daju telu energiju, pomažu u održavanju zdrave i lepe kože i jake kose i igraju ključnu ulogu u održavanju odgovarajuće telesne temperature. Zdrave masti su kokosovo ulje, avokado, bademovo ulje, maslinovo ulje, ghee, maslac.

Integralne žitarice su dobar izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, integralne žitarice takođe sadrže više vitamina B i minerala. Dokazano je da snižavaju holesterol i štite od srčanih bolesti i dijabetesa.
Jogurt, kombuha, šafran kupus i kimči su dobar izvor kalcijuma i proteina, koji sadrže živu kulturu zvanu probiotici. Ove “dobre bakterije” mogu zaštititi organizam od drugih štetnih bakterija.
Sveto povrće, koje uključuje brokoli, prokulice, kupus, karfiol, celer, kelj, koleru, senf, ružin cress, odličan je izvor vlakana, vitamina i fitohemije koja može pomoći u sprečavanju nekih vrsta raka.
Mahunarke su široka kategorija koja uključuje grah, soju, grašak, leblebiju, leću, bob. Sadrže mnogo proteina, kalijum, magnezijum, vitamin B i gvožđe su odličan izvor vlakana, pokazuju studije i mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Klice su odlična hrana koja ima iste koristi za organizam. Detelina, brokoli i klice soje takođe sadrže kanavanin, koji povećava otpornost na neke vrste raka, kao i estrogene koji stimulišu rast i gustinu kostiju i inhibiraju osteoporozu.

Možemo poboljšati vaš unos voća, povrća i drugih sjajnih namirnica sa srednjim obrocima – svježe narezanim voćem i povrćem kao užinom. Možemo miješati voćne sokove, smootike. Zamenite zasićene trans masti sa zdravim mastima. Pečenje i prženje zamjenjuju se parom ili pečenjem u pećnici. Ograničavamo potrošnju kupljene i upakovane, gotove hrane kao i slanih i slatkih grickalica i sami pripremamo hranu.

Trudimo se da jedemo što više sveže i sirove hrane.

Naravno, drugi faktori su takođe važni za naše celokupno zdravlje.

To je fizička aktivnost, a time i fluidnost tela, biti posmatrač svega oko sebe i na taj način smiriti um, snabdevati telo kiseonikom i na taj način smanjiti stres.

Živimo u zdravom okruženju i znamo da smo mi tvorci naših života.

Zdrava ishrana i zdrav način života su prvi ključevi individualnog blagostanja, energije i sreće.

Da bi se obezbedilo optimalno funkcionisanje i normalno funkcionisanje celog organizma, telo troši najmanje 30 vitamina, minerala, masnih kiselina i ako nemamo mogućnost da ih snabdevamo organizmu hranom, moramo uneti vitamine i minerale u sam organizam. Ponekad je jedan sastojak dovoljan da promeni vaše blagostanje, a u igru stupa širok spektar dodataka za blagostanje koji će popuniti praznine u vašoj ishrani.